Plje­vljak Go­ran So­ko­vić, naj­bli­ži sa­rad­nik Dar­ka Ša­ri­ća, u pri­slu­ški­va­nim raz­go­vo­ri­ma to­kom 2009. go­di­ne, go­vo­ri o fi­nan­sij­skim tran­sak­ci­ja­ma ko­je taj klan oba­vlja u Cr­noj Go­ri i ulo­zi Aca Đu­ka­no­vi­ća, bra­ta biv­šeg pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Raz­go­vor ko­ji je pri­slu­ški­van, oba­vljen je iz­me­đu So­ko­vi­ća i bi­zni­sme­na Zo­ra­na Ćo­pi­ća, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu osu­đen na vi­še­go­di­šnju ro­bi­ju kao sa­rad­nik Ša­ri­će­ve gru­pe. U tom raz­go­vo­ru na­vo­di se da su Aco Đu­ka­no­vić i Bla­žo De­dić, vla­snik ho­te­la „Me­di­te­ran“ iz Bu­dve, da­li nje­go­vom or­ta­ku tri mi­li­o­na eura. So­ko­vić se u raz­go­vo­ru ža­li da ga Aco Đu­ka­no­vić de­re de­set po­sto i da to ne­ma ve­ze sa po­šte­njem.
U 16 pri­slu­ški­va­nih raz­go­vo­ra, ko­ji su sni­mlje­ni u pe­ri­o­du iz­me­đu ma­ja i av­gu­sta 2009. go­di­ne, So­ko­vić i Ćo­pić go­vo­re o nov­ča­nim tran­sak­ci­ja­ma ko­je tre­ba da idu pre­ko plje­valj­ske kom­pa­ni­je Mat, ko­ja je ta­da bi­la u vla­sni­štvu Ša­ri­ća.
So­ko­vić 5. ma­ja 2009. go­di­ne pi­ta Ćo­pi­ća da li mo­že da zo­ve onog Aca (Aco Đu­ka­no­vić) iz Pod­go­ri­ce, da mu ka­že da će ga zva­ti Dar­kov drug (Dar­ko Ša­rić), ve­za­no za Bla­ža (Bla­žo De­dić).
– Ho­ću da na­pra­vim sa­sta­nak ne­ki sa njim, znaš, u ve­zi jed­nog na­šeg dru­ga. On je nji­ma du­žan ne­ke pa­re, a mi bi ga tu ne­što va­di­li, sa­mo da vi­di­mo ka­ko sa nji­ma mo­že­mo da na­pra­vi­mo ne­ki do­go­vor, sa ovim Acom i sa ovim – ka­že So­ko­vić, a Ćo­pić ga pi­ta da li je čuo ko­li­ko su oni nje­mu da­li pa­ra. So­ko­vić od­go­va­ra da su u pi­ta­nju dva i po mi­li­o­na, a Ćo­pić do­da­je „ako ni­je tri“.
– Da­li su mu ma­nje, ali oni ga de­ru de­set po­sto, bra­te, to ne­ma ve­ze sa po­šte­njem. Mi­slim, do­bro, to je nji­ho­va stvar, ali za­mi­sli to, bra­te!? – ka­že So­ko­vić.
Ćo­pić mu od­go­va­ra da za nje­ga Bla­žo ni­je nor­ma­lan, a So­ko­vić do­da­je: „Pa, ka­ko nor­ma­lan, bu­da­la bra­te“.
– Da mu ja, da im mi ka­že­mo da je to sve na nas pre­pi­sa­no, pa da vi­dim mo­že­mo li sa nji­ma da se na­go­di­mo za ne­ku lo­vu da to sma­nji, da to ne bu­de ta­ko, ne­go da im da­mo mi ne­ke pa­re, a da ne bu­de ta­ko, shva­taš ono, mi­slim ja ra­zu­mi­jem njih, ali ne znam ka­kvi su oni za pre­go­va­ra­nje i to? – ka­že So­ko­vić.
Nje­gov sa­go­vor­nik od­go­va­ra „Ma, lo­ši bre, čo­ve­če“.
– On­da su glu­pi, bra­te, mo­gu da osta­nu bez ni­šta, jeb*** – ko­men­ta­ri­še So­ko­vić u tom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru.
To­kom raz­go­vo­ra Ćo­pić pred­la­že So­ko­vi­ću da oni, mi­sle­ći na Aca Đu­ka­no­vi­ća i Bla­ža De­di­ća, tre­ba da ju­re So­ko­vi­ća da se do­go­vo­re sa njim, ali da će ugo­vo­ri­ti sa­sta­nak.
– Ti re­ci to su mom­ci znaš, ma mi­slim da zna­ju oni, ču­li su. Ti sa­mo re­ci zva­će te – su­ge­ri­še So­ko­vić Ćo­pi­ću, ko­ji mu ka­že da ne tre­ba da bri­ne i da će on kon­tak­ti­ra­ti sa nji­ma.
Bla­žo De­dić je u to vri­je­me bio vla­snik ho­te­la „Me­di­te­ran“, a osum­nji­čen je da je za gru­pu Dar­ka Ša­ri­ća prao no­vac. Sr­bi­ja je tra­ži­la nje­go­vo iz­ru­če­nje ka­ko bi mu su­di­la, ali je Cr­na Go­ra od­bi­la da ga iz­ru­či i tre­nut­no se na­la­zi u Bu­dvi.
Go­ran So­ko­vić je tre­nut­no u bjek­stvu, a u fe­bru­a­ru 2010. go­di­ne je uhap­šen u Cr­noj Go­ri po po­tjer­ni­ci Sr­bi­je. Me­đu­tim, če­ti­ri da­na ka­sni­je je pu­šten jer ta­da ni­je po­sto­jao ugo­vor o iz­ru­če­nju iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve. Iz cr­no­gor­skog tu­ži­la­štva ta­da su od srp­skih ko­le­ga tra­ži­li da im do­sta­ve sve do­ka­ze, na šta su do­bi­li od­go­vor da bi do­sta­vlja­nje svih do­ka­za u toj ra­noj fa­zi ugro­zi­lo da­lju is­tra­gu.
So­ko­vić se do­bro­volj­no pre­dao cr­no­gor­skoj po­li­ci­ji, a pri­li­kom hap­še­nja tvr­dio je da je ne­vin i da je spre­man na fer su­đe­nje iz­van Sr­bi­je. Jed­no vri­je­me na­kon to­ga bio je u Cr­noj Go­ri, a za­tim mu se gu­bi sva­ki trag.
Spe­ci­jal­ni sud u Be­o­gra­du osu­dio je 2014. go­di­ne u od­su­stvu na šest go­di­na za­tvo­ra srp­sko-bo­san­skog bi­zni­sme­na Zo­ra­na Ćo­pi­ća kao or­ga­ni­za­to­ra gru­pe ko­ja je ošte­ti­la In­du­stri­ju ko­tr­lja­ju­ćih le­ža­je­va (IKL) iz Be­o­gra­da za 736 mi­li­o­na di­na­ra. Ćo­pić je i u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni osu­đen na če­ti­ri i po go­di­ne za­tvo­ra zbog pra­nja vi­še od če­ti­ri mi­li­o­na eura za nar­ko-klan Dar­ka Ša­ri­ća.
Nje­mu se pred Spe­ci­jal­nim su­dom u Be­o­gra­du su­di za pra­nje Ša­ri­će­vog nov­ca ko­ji po­ti­če od tr­go­vi­ne ko­ka­i­nom u gru­pi sa no­vo­sad­skim advo­ka­tom Ra­do­va­nom Štrb­cem.
D.ŽIV­KO­VIĆ


Po­mi­njao no­vac u ban­ci

To­kom vi­še pri­slu­ški­va­nih raz­go­va­ra iz­me­đu So­ko­vi­ća i Ćo­pi­ća po­mi­nje se no­vac ko­ji tre­ba da se obez­bi­je­di pre­ko ban­ke. So­ko­vić uvje­ra­va Ćo­pi­ća da će pa­re kre­nu­ti si­gur­no, da se na­la­ze u ban­ci.
– Kre­nu­će pa­re, mi­li­on od­sto – tvr­di So­ko­vić, ali dan ka­sni­je oba­vje­šta­va Ćo­pi­ća da pa­ra još ne­ma.
– Ja bih gla­vu dao, di­je­te bih dao, ka­ko obe­ća­va­ju. Ka­kvi su to la­žo­vi, bra­te. Ne bri­ni za ono iz Cr­ne Go­re, ono ide si­gur­no – ka­že So­ko­vić.